Advokatska kancelarija Radulović

Nužna odbrana duše

Advokat Ilija Radulović ...

TERROR LUCIS

Terror lucis ...

Sud za 15. i 16. mart zakazao završne reči u procesu S. Cvjetanu

Čitanjem nove, precizirane optužnice, pred Okružnim sudom u Beogradu završen je dokazni postupak u slučaju Saša Cvjetan Bivši pripadnik jedinice ...

ADVOCATUS DEI ET ADVOCATUS DIABOLI

Iz heksagona prirodnih prava, kao što su to pravo na život, pravo na imovinu, pravo na slobodu, pravo na pravdu, pravo na pravnu državu i pravo na intelektualna i kulturna prava, Advokat brani sva ova Prava!

Kao što se Hristos izdvaja medju ljudima, kao što se Biblija izdvaja medju knjigama, kao što se groblje izdvaja medju boravištima, kao što se večnost izdvaja medju vremenima, kao što se F.M.Dostojevski izdvaja medju književnicima, tako se advokatska delatnost izdvaja medju svim ljudskim delatnostima.

Ova ljudska delatnost ima nečeg autentično metafizičko-ontološkog, jer se na nju odnosi misao Maksima Ispovednika, koja dolazi Odozgo, ovako:

 

“Niko se ne spasava sam, nego uvek sa drugima. Svako je zbog drugoga rodjen”.

 

I Talmud se pridružuje ovom svetlonosnom koridoru, svedočeći:

 

“Ako spasiš jednog čoveka, onda si spasio celo Čovečanstvo”.

 

Na ovom metafizičko-sotirološko-ontološkom koridoru nalazi se misao lovćenskog pesnika:

 

“Nad svom ovom grdnom mješavinom,

Opet umna sila tožerstvuje,

Ne da se da je zlo pobjedi”.

 

Ovakvu misao afirmiše i potvrdjuje misao Bele Hamvaša, koji kaže:

 

“Ako postoji čovek, samo jedan, samo jedan jedini, i drugima je lakše; ako postoji Tolstoj, svima je lakše; ako postoji Enoh, gotovo je svima lako “.

 

Naše pravo bivstvo nalazi se u onome što smo stvarali, a ne u onome što smo razorili. Ne može nas zadovoljiti ni čulno uživanje, ni bogatstvo, ni moć, nego samo jedno jedino :

 

BITI ČOVEK !

 

To znači živeti u savezu sa Bogom i nikoga, baš nikoga ne mrzeti !

 

Ovaj enohovski život je jedini način da se živi medju prokletima, nasilnicima, zločincima, bezakonicima, lažonoscima, celishodnicima !

 

Ni jedno vreme u poslednjih 25oo.g. ne poštuje heksagon prirodnih prava, niti Magna carta libertatum iz 1215.g., niti Habeas corpus act iz 1679.g., niti Opštu deklaraciju o pravima čoveka i gradjanina od 26.VIII 1789.g., niti jurističku maksimu da je “pravo umetnost dobrog i pravičnog “ , ili, ius est boni et aequi, niti da je pravo nauka o pravednom i nepravednom pošto se saznaju i upoznaju božanske i ljudske stvari (Ulpinian ), s obzirom da je ovo vreme jeringovskog shvatanja prava “da je pravo politika sile”, ili, geringovskog koncipiranja prava kao “prava uništavanja i istrebljenja”, ili, lenjinovskog shvatanja prava kao “prava uništavanja, pljačkanja i rušenja”, ili, trockističkog shvatanja prava kao “prava gvoždja i krvi”, ili, dantonovskog poimanja prava da “neće suditi kralju, nego će ga ubiti”, ili, shvatanja prava kao celishodnosti ili činodejstvovanja interesima dana ( Nikolaj Vasiljevič Kriljenko ), ili, shvatanja prava da je pravo ubijanje neprijatelja,koje je zastupao arhandjel smrti francuske revolucije, Sen Žist, ili, kafkijanskog shvatanja prava da je “sud nepristupačan dokazima, pošto razlozi nemaju vrednost imajući u vidu da im je pretpostavljena potreba za osudom”, ili, da je pravo zapravo pravo bezakonja koje služi interesu manjine.

 

Revolucije, evolucije, ideologije, nacionalizmi, pogledi na svet, filozofije, demokratije predstavljaju samo formule za ostvarivanje totalne laži života.One se služe rečima koje lebde daleko iznad života i one nisu ništa drugo do ideali koji se ne mogu realizovati, jer i ne postoje zato da bi se realizovale, nego služe kao taktika skrivanja i prikrivanja zločinačke stvarnosti u obliku zločina, laži, nasilja, korupcije, bezakonja, nepravde, vladavine manjine i njenog interesa.

 

Demokratija predstavlja onaj karakteristični oblik države terorističke manjine, koji živi na osnovnoj laži da je stvoren izbornom voljom manjine !

 

Laž vlada, ubija, otima, osvaja, ratuje, bogati, uspeva, blješti, govori, sudi, osudjuje, kažnjava, nagradjuje, čaroliše, opsenjuje !

 

Kada bi se Istina, ovde i sada, pojavila dočekalo bi je pitanje:

 

“Zašto si došla da nam smetaš”?!

 

“Država je zločinac”, uzvikuje Albert Kami !

 

Jedini Novelovac lepe reči sa prostora bivših jugoslovenskih republika pridružuje se ovakvoj oceni, rekavši:

 

“Živeći među ljudima, ja sam se pitao stalno, zašto je sve ono što je duhovno i misaono u životu tako nemoćno, bez odbrane i nepovezano u sebi, tako zazorno društvu svih vremena i tako strano većini ljudi.

 

I došao sam do ovog zaključka. Ovaj svet je carstvo materijalnih zakona i animalnog života, bez smisla i cilja, sa smrću kao završetkom svega. Sve što je u njemu duhovno i misaono našlo se tu nekim slučajem, kao što se civilizovani brodolomci sa svojim odelom, oružjem i spravama nađu na nekom dalekom ostrvu sa posve drugom klimom, nastanjenom zverovima i divljacima.

 

Otud je svaka velika i plemenita misao stranac i patnik. Otud tuga u umetnosti i pesimizam u nauci”.(Ivo Andrić)

 

I sadašnji život je antiduhovan, antiintelektualan, antikulturalan. Stvarnost je ganolika,mutna,telurska,podzemna,zla,varvarska,sodomska, jer je ovo vreme eksplozija telurskih,podzemnih,htonskih sila i novog varvarizma. Čovek se dehumanizuje, devitalizuje i nastaje repaganizacija ! Oslobodile su se zle sile i u svetu zločincima, kojima se sada, kada je veliki disciplinator, duh, izgubio svoju moć, pružaju neograničene mogućnosti za zulumćarenje.

 

Zacarilo je doba materije, novca, mašina, brojeva, pa u njemu nema ni vazduha, ni slobode, ni svetlosti, niti se poznaju, niti prepoznaju vrednosti. Izgubljeno je središte i time je izgubljen sopstveni život, izgubljen je etos duhovnog čoveka.Živi se u pukom dogadjanju, bez temelja, svrhe i smisla. To je varvarstvo odozdo !

 

Ovakav prodor donjih slojeva naroda u upravljanju državom , u moralu, u umetnosti, u načinu života, stvorio je sasvim drugačiju kulturnu situaciju.

 

Herman Kajzerling ovakvo stanje ocenjuje dramatično:

 

“U očajnoj borbi čovek se gotovo sasvim odriče svoje duhovne uzvišenosti i počinju da deluju u njemu samo podzemne sile. Prirodno, zločinci se uzdižu i odredjuju vreme. Naspram onog što neće da prihvate , primenjuju djavolski sadizam oživljavajući celokupno podzemlje”.

 

To je tzv. puerilizam !

 

Znači, elita nije vodja, nego gledalac koji posmatra sedeći, udaljena od života, iz lože.

 

Zločinac prodire u politiku. Nestaju granice izmedju državnika i zločinaca. Zločin je postao priznata i legalizovana režimska praksa.

 

Naravno, gradjanstvo vrlo dobro zna šta je istina ali zna ako se postavi na stranu istine, postaće neprijatelj vlasti. Istina, suočena sa vlašću, neće ga odbraniti,neće mu dati hleba, neće ga spasiti ispred progona, neće ga osloboditi tamnice,niti će ga zaštititi na sudu.To je razlog zbog čega se gradjani pretvaraju kao da se klanjaju pred vlašću. Oni znaju šta je istina, ali znaju da im ona neće pomoći u postizanju neposrednih životnih ciljeva.Prinudjeno žrtvuju istinu da bi dobili zaposlenje, s obzirom da vladavina ne počiva na čvrstim principima, nego na ljudskom kukavičluku i nitkovluku. Snagu vlasti de facto osigurava čovekova nemoć u istini i vlast je sve jača što je veća čovekova nemoć u istini.

 

Čovekov život raspet je izmedju Irodovog dvora i Vitlejemske štale, izmedju Smisla i Besmisla, izmedju Platona i Dionisija, izmedju Veličine i Karijere, izmedju Antigone i Kreonta, izmedju Brahmana (duhovnika) i Šigaljova !

 

Ovaj sukob izmedju Nihila i Smisla Života rešava se na putu onoga koji je rekao:

 

“Ja sam Put, Istina i Život “!

 

Viktor Frankl, psihijatar iz Beča, koji je prošao kroz Osjenćim, izgubivši četvoro dece i roditelje u pećima ovog koncentracionog logora, našao je Smisao Života,u trenutku , kada je dobivši prugasto odelo od zatvorenika, poslatog u peć, našao u njegovom džepu list istrgnut iz Jevrejskog Molitvenika sa molitvom “SZEMA IZRAEL”. To je molitva potpunog mirenja sa svim što dolazi iz ruke Božije.

 

Gde je tu Smisao ?

 

Kao što se to već dogodilo starozavetnom Jovu, Viktor Frankl je pomerio Smisao Života do saznanja:

 

“Ja smisao ne poznajem zato što Božanske sudove ne mogu da shvatim, ali je sasvim sigurno da taj Smisao postoji izvan moje svesti”.

 

U svetskim sudnicama već više od 2ooo godina odvija se rat izmedju Suda Zakona i Suda Potrebe, s obzirom da je Profit, ili, Varava pobedio Duh !

 

Ako je to tako, a jeste u koordinatama dana, proizilazi da Advokat, formalno pravno, stalno gubi parnice sa ovim Pravom Sile!

 

No, ovo nije razlog da se odustane od borbe da pravno dobro pobedi pravno zlo, da Sud Zakona pobedi Sud Potrebe !

 

Ako postoje Rembrantove grafike , Rubljovljeve ikone, Bahovi korali, Betovenova himna radosti, Petrova himna ljubavi, onda postoji i pravna Beseda na Gori:

 

Honeste vivere, alterum non laedere, suum quique trivere-legis praecepta sunt, ili, pošteno živeti, nikoga ne povrediti i svakome dati ono što mu pripada.

 

Ovu Besedu na Pravnoj Gori može da besedi samo Božanski Advokat, ali ne Djavolski Advokat !

 

Srećom, metafizičkom srećom žrtva uvek pobedjuje, u okviru večnosti, svoje dželate, Polje Prava pobedjuje Pustinju Neprava, Sud Zakona pobedjuje Sud Potrebe!

 

Žrtva je uvek Pravednik, Pravednik je uvek Zakon, Zakon je uvek Jednina, Jednina je uvek Večnost, Večnost je uvek Smisao, Smisao je nešto što postoji “za sve godine koje će zatim doći”.

 

Gubitnik u koordinatama dana, dobitnik je u koordinatama istorije, jer se pobedjeni oimenio i postao profesionalna Jednina, profesionalno Jedno, profesionalna Večnost.

 

Osudjeni su uvek pobedjivali svoje sudije, pa je Hristos pobedio Pilata, Sokrat je pobedio Sud Helijasta, Tomas Mor je pobedio onaj crni Sud Inkvizicije, Slobodan Jovanović je pobedio crveni Sud Inkvizicioniranja, Dragutin Dimitrijević zvani “Apis” je pobedio sivi Sud Bezakonja, Jan Hus je pobedio Sud Lomače, Sud Antigone je pobedio Sud Kreonta !

 

Platon je pokušao da brani i odbrani Sokrata, ali su ga helijasti , povicima “SILAZI, SILAZI” , isterali sa govornice. Ali, Platon je ostao Platon dok su njegovi tzv.dnevni pobednici ostali anonimci, amorfnici, bezličnici, smrtnici, puževnici, balavtragovnici, obesmišljenici i očajnici. Pilat i Juda izvršili su samoubistvo, a Sudije u ovom Sudu Potrebe doživeli su ontološki suicid.

 

Advokat, obučen u enohovsko odelo svetlosti i naoružan voljom za smislom života, znači , isprečuje svoj pravni čarobni Mojsijev štap Suda Zakona ovom Sudu Potrebe.

 

Ako je za Sudiju rečeno da ići Sudiji znači ići Pravdi (mada već poodavno mislim da ići Sudiji znači ići Kazni ), onda se za Advokata Božanskog može reći da ići Advokatu znači ići borcu za primenu Zakona !

 

Naime, u Sudu Potrebe Zakon postaje Nasilje, Pravo postaje Pustinja Neprava, Sudije postaju Pravni razbojnici, Sudnica postaje Pravna Hajdučka pećina!

 

Sud Potrebe uvek se dešava kada je nepristupačan dokazima i kada je pristupačan Potrebi za osudom. Tada se primenjuje onaj bezlični, imoralni, kvazimodovski, jagovski, potopski, okrečenobelogrobski, ođavolisani, osatanisani, anakondski, orvelovski, irodovski, paukasti, osasti, adski, šeolski, ahrimanovski, šigaljovski, životinjsko-farmerski, razbojnički, nasilnički, teroristički, gernički, kainski, dnevni, lažni, oholnički, samovoljni, idolopoklonički, evetovski dokaz, alias rečeno, Inkvizicioni dokaz.

 

Kad se predju ove rubikonske granice protivzakonitosti (a vidimo da se stalno prelaze) onda postaje sve besmisleno, opustošeno, iracionalno, prazno, saharasto, ništavno i uništeno. Tada dolazi do Hirošime zakonitosti, dolazi do Hirošime smisla života, dolazi do Hirošime čovekog digniteta, dolazi do Potopa ljudskosti.

 

Vlast je uvek gledala na Skupštinu kao na svoju “ličnu pisarnicu”, na Ustav kao na nešto što se ne primenjuje, na Državu kao svoj domazluk i na Sudije kao na “ćirice” koje treba staviti ispod sača svoje samovolje, s obzirom da ona ne voli smetnje.

 

Teško se podnosi saznanje da neistina ima moć i da je istina nemoćna. Čovek živi u neprekidnoj strepnji da će istina biti prognana sa zemlje i da će ovde ostati nezaštićen, pa to predstavlja smisao svake njegove pobune. Nije sporno da se svet ne poziva na istinu, nego na većinu. Mišljenje većine nema nikakve veze sa istinom, ali to mišljenje vrši funkciju istine u korumpiranoj zajednici.

 

Ljudska delatnost Odozgo, dakle, Advokatska delatnost koristi onaj čudesni i čarobni Mojsijev štap u zaustavljanju zla Bezakonja i uspostavljanja dobra Zakona da bi zakonsko Drvo Života pobedilo bezakonje sa Drveta poznanja dobra i zla !

 

Beseda na Gori pridružuje se ovoj nepodnošljivoj potrebi za primenom Zakona, zavapivši:

 

“Glad za zakonom i pravdom je Osmo blaženstvo”.

 

Primena Zakona znači Saglasje dok primena Potrebe za Osudom predstavlja Nasilje!

 

Ovu primenu Zakona obezbedjuje advokatska delatnost svojom LUČOM MIKROKOZMOM :

 

“Ontos moj je primena Zakona, pa se u njemu nalazi spasenje moje i slava moja; grad i pristanište moje nalazi se u primeni Zakona”!

 

Ali, medju Advokatima n e postoji jedna idilična pastorala imajući u vidu da medju njima egzistira advokatsko Plemstvo (kolenovići), advokatska Aristokratija (najbolji) i advokatska Čandala (mitomani, ignoranti, prevaranti i brojači novca).

 

Izmedju ove tri kategorije Advokata postoji nepremostiva ontološka razlika, jer đavolski advokat je gonjen vlašću, imanjem, sjajem, ambicijom, slavoljubljem, interesom, opsenom, čarolijom dana, bljeskom Irodovog dvora, zavodljivošću lažnih oduševljenja pošto shvata život isključivo kao rezultat, uspeh, akciju, delo, moć, blještavost i karijeru.

 

Božanski advokat čovek je Odozgo noseći u sebi zakon, večnost, smisao, logos, hesed, ljubav, svetlost, Drvo Života. On ne doživljava život samo kao uspeh, delo, rezultat, karijeru, moć, vlast, snagu, sjaj, blještavost, nego i kao onu nerazjašnjivu svetlost koja se nalazi iznad svakog smisla, koja beskrajno i u beskrajnosti samu sebe želi.

 

Ovakvu božansku baklju su nosili i nose Dositej Obradović, Lazar Vojnović, Božidar Grujović, Jovan Stejić, Dimitrije Davidović, Jovan Filipović, Jovan Sterija Popović zv.Kant, Dimitrije Matić zv.Hegel, Božidar S.Marković, Đorđe Tasić, Živojin Perić, Ivan Ignjatović, Jovan Rajić, Toma Živanović, Radomir Lukić, Mihailo Konstantinović.

 

Ovaj vapaj za smislom života specifično je obeležje čovekovo. Nijednu drugu životinju, pa ni guske Konrada Lorenca (nobelovca, fiziologa, etnologa) nije brinulo ima li ili nema život smisla, ali ljude jeste!

 

Čovek je razdrobljeno biće, sjedinjenje suprotnosti svetlosti i mraka, ljubavi i mržnje, usredsredjenosti i rasejanosti, vere i ateizma, duha i materije, individualnog Ja i univerzalnog Ja, dobra i zla, puta i stranputice, volje za smislom i besmislom, individuacije i status quoa, veličine i karijere, andjela i djavola, aristokratizma i plebsa, istine i laži, radosti i očajanja, biofilije i nekrofilije, civilizacije i tribalizma, Avelja i Kaina, čoveka odozgo i čoveka odozdo, duhovnog bidermajera i sokačkog ološa, oholosti pobednika i osvete poraženog, moći bogatog i nezadovoljstva siromašnog, slobode i bezbednosti, etike iskupljenja i etike hotentota, stvarnosti i autizma, prava kao umetnosti dobrog i pravednog i prava kao gvoždja, krvi, uništavanja, pljačkanja, otimačine, podmetanja krivice, nasilja, terora, Suda Zakona i Suda Potrebe!

 

Sve je to čovek!

 

Iz ovih aksioloških refleksija proizilazi zaključak da “breme civilizovanog čoveka”, u pogledu njegovog pravnog civilizovanja i života po regulama, leži, u prvom redu, na plećima advokatske delatnosti!

 

Ovako koncipiranu advokatsku delatnost doživljavam kao Komad Neba na Zemlji i za koju se može reći:

 

“Ja sam sama, a oni su svi” (F.M. Dostojevski).

 

Na ovom koridoru smisla, duhovnosti i večnosti, božanski advokat postoji, dakle, kao jedini advokat, jer đavolski advokat, živeći kao vodeni cvet, u okviru dana, ne ostavlja trag života, niti postojanja.

 

Adekvatna primena zakona je veliki dar Božiji i ne daje se mnogima, nego malobrojnima pošto je život aristokratičan u blagodatima ljubavi, pričanja, pisanja, dobrote, dobre volje, duha, lepote, istine, kulture, svetlosti, imanja, veštine, pravdoljubivosti, zakonitoljubivosti, miroljubivosti, pameti, mudrosti, etičnosti, uspravnosti, dubine, vere, hristolikosti, vertikalnosti, stvaralaštva, milosrdnosti!

 

Gledajte život sa zlatom u očima, sa ljubavlju, sa svetlošću, sa epohama, sa eonima eona, sa smislom, sa vekovima vekova, sa očima “izvan svakog zla”, ne psujte na tmine, nego “radije upalite svoju svetlost i užežite žižak ljubavi svojim životom”.(R.Tagora)

 

Gde je Svetlost , tu je Put, gde je Put, tu je naše Pozvanje, gde je naše Pozvanje, tu je naše Ostvarenje, gde je naše Ostvarenje, tu je naš Smisao, gde je naš Smisao, tu je naše Spasenje, gde je naše Spasenje, tu je naše Ovekovečenje !

 

Ovako doživljena advokatska delatnost nije samo profesija, niti obično zanimanje, nego ona prevashodno predstavlja način i smisao života imajući u vidu da veruje da je svaki Optuženik lep (Kafka) !

 

“Težak vijenac,

Al je voće slatko”

Ova misao se nalazi na koridoru Psalma Davidovog napisanog još pre 3ooo godina :

“Štogod uzištete vjerujući, dobićete” !

 

Flavius Petrus Sabbatius Iustinianus , 483-565, poslednji rimski i prvi vizantinski car, imperator Istočnog Rimskog Carstva (527-565) hrišćanski teolog veoma se pitoreksno , složeno i pohvalno izjasnio o vrlinama klasične grčke i rimske advokature za zauvek:

 

“Advokati su oni koji rešavaju sporove u procesima, oni u gradjanskim i krivičnim stvarima, snagom svoje odbrane, dižu pala prava i podržavaju uzdrmana prava. Oni nisu manje korisni ljudskom rodu od onih koji su spašavali svoju domovinu i svoje očeve svojom borbom i svojim ranama. Mi, poštujemo one koji nose štit i oklop, ali nisu oni jedini koji se bore za naše carstvo. To čine i advokati, jer i oni, ti majstori sudnice, takodje se bore uzdajući se u snagu svoje slavne riječi, čime brane nadu, život i potomstvo onih koji pate”.

 

Ovakvi advokati samo postaju večnost pred Bogom, a ne prolazna vest pred čovečanstvom !

 

U Beogradu, 06.oktobar 2012.g.

  

ILIJA RADULOVIĆ

advokat

BEOGRAD