Advokatska kancelarija Radulović

Nužna odbrana duše

Advokat Ilija Radulović ...

TERROR LUCIS

Terror lucis ...

Sud za 15. i 16. mart zakazao završne reči u procesu S. Cvjetanu

Čitanjem nove, precizirane optužnice, pred Okružnim sudom u Beogradu završen je dokazni postupak u slučaju Saša Cvjetan Bivši pripadnik jedinice ...

Imaju li sudije pravo u Srbiji da nekog i oslobode?!

Imaju li sud i sudije u Srbiji pravo da nekog oslobode, da odbace optužni predlog, ili moraju uvek da izreknu kaznu?!

Smeju li (pojedini mediji) da tumače sudske presude kako ih tumače, da pokatkad, kad to nekome ide u prilog, "hapse i presuđuju"? Smeju li novinarska, pre svega esnafska udruženja da se ponašaju kao političke stranke, da izriču, mahom političke kvalifikacije, a da se ne bave položajem medija i zaposlenih u tim medijima?

Jedna sudska presuda digla je "na noge" srpsku stručnu, ali i laičku, javnost.

Jedni su zbunjeni i ogorčeni njenim sadržajem, a drugi šokirani reakcijom izvršne (i sudske) vlasti, kao i nekih medija, koja je "dan posle" usledila i kojom se presuđuje predmetnom sudiji!

Malo, malo pa se (ne)očekivano "izrodi" (nova) podela na dve Srbije!

Zašto se sad to desilo?

Prvi osnovni sud u Beogradu odbacio je optužnicu protiv šestorice navijača "Partizana", koji su, 16. decembra 2009. godine, novinaru B92 Brankici Stanković, pretili smrću!

Skandirali su: "Opasna si kao zmija, proći ćeš ko Ćuruvija", i, na tribinama stadiona "Partizana", proboli lutku sa likom Brankice Stanković.

Incident se desio posle emisije "Insajder", u kojoj su prvi put objavljene fotografije i policijski dosijei vođa navijačkih grupa.

Sudsko veće, kojim je predsedavala Jelena Milinović, odbacilo je optužnicu, jer, kako je navedeno, "u radnjama optuženih nema elemenata krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti i nasilničkog ponašanja, već elemenata krivičnog dela uvrede".

Radi se, dakle, po mišljenju suda, o uvredi na javnom mestu, a ne o pretnji smrću, za koje delo se vodi postupak.

Optužnice su oslobođeni Goran Klještan, Aleksandar Perišić, Dragan đorđević, Milan Gudurović, Nemanja Bogdanović i Nemanja Odalović, koji su od decembra bili u pritvoru.

Odbijanje optužnice, i upućivanje na privatnu tužbu, izvršna i sudska vlast dočekali su "na nož". Pokrenuta je neviđena hajka na sudiju Jelenu Milinović.

Tomo Zorić, portparol Repubiličkog tužioca kaže da će tužilac uložiti žalbu na ovu odluku.

I, to je u redu. To je posao portparola da javnosti pruži - informaciju. Ali, onda je, čini se, prekoračio svoju funkciju: upitao je kako je optužbica mogla da bude odbačena kad je već stupila na pravnu snagu, i istakao da tužilaštvo "ne misli da se radi o uvredi, već baš o onome što piše u optužnici, a to je krivično delo ugrožavanja sigurnosti koje se goni po službenoj dužnosti".

Zorić tvrdi da je reč o ozbiljnom krivičnom delu za koje je zaprečena zatvorska kazna od jedne do osam godina.

Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, izjavio je da će to ministarstvo zatražiti od Visokog saveta sudstva(VSS) da preispita odluku o odbacivanju optužnice protiv šestorice navijača zbog pretnji novinaru Brankici Stanković, kao i da bi, u ovom slučaju, moglo da se razmotiri da li, u postupanju sudije Jelene Milinović, ima elemenata za pokretanje disciplinskog postupka!?

Po rečima Slobodana Homena Prvi osnovni sud u Beogradu nije adekvatno procenio ozbiljnost situacije, i upravo zato će Ministarstvo pravde podneti incijativu nadležnom organu. Rekao je da VSS može da izrekne disciplinske mere protiv sudija, a u krajnjoj instanci i da pokrene postupak razrešenja.

Da VSS treba da utvrdi da li postoji odgovornost sudije Jelene Miliinović, zbog donošenja ovakve presude, smatra i ministar pravde Snežana Malović.

Predsednik Apelacionog suda u Beogradu Radmila Dragičević-Dičić, kaže da je nedopustivo da se odbacivanje optužnice za pretnje Brankici Stanković komentariše na način kojim se ugrožava nezavisnost i nepristrasnost suda.

Pozvala je, ipak, na disciplinsku odgovornost i razrešenje sudije zbog oslobađanja navijača.

Ovoj zemlji, kaže, nisu potrebne sudije koje će suditi u strahu od organa vansudske vlasti. Takve sudije su, tvrdi, veća šteta za svaku državu, od bilo kog nestručnog sudije, jer se, nestručnost, ako postoji, lako ispravlja, ali strah traje dugo, širi se i ugrožava pravnu sigurnost i jednakost svih građana pred zakonom.

Na odluku sudskog veća da odbaci optužnici protiv navijača "Partizana", ogorčenje su javno izneli i neki pravnici, bivše sudije i novinari.
Ovo su neki od komentara.

Dobrivoje Radovanović, iz Instituta zu kriminološka istraživanja tvrdi da je oslobađajuća presuda doneta mimo pravne logike, dok je bivšeg predsednika Ustavnog suda Slobodan Vučetić, odluka suda "veoma iznenadila", ali se nada da će se u drugostepenom postupku ta odluka biti preinačena.

Vida Petrović-Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda, smatra da u slučaju Brankice Stanković nije dovoljno da se navijači terete samo za uvredu, već da "država mora da nađe mehanizam da spreči ove pojave, jer one mogu da prerastu u nešto teše".

Glavni uredenik "Blica" Veselin Simonović ocenjuje da je "reformisano pravosuđe, na slučaju Brankice Stanković, palo na ispitu kada je u pitanju sloboda govora", i kaže da je "u pitanju sramna odluka suda".

Direktor i glavni urdenik B92 kaže da "teško može da razume ovakvu odluku suda", i da je teško razumeti da je poruka "proći ćeš ko Ćuruvija", koja se šalje novinarki sa tribina pred više desetina hiljada ljudi, i još u direktornom prenosu na televiziji, samo uvreda.

Sličnih komentara je bilo mnogo.

U jednim novinama je (čak) osvanu članak pod naslovom: "Sezona lova na novinare"!

Vrhovni kasacioni sud je, s druge strane, ukazao da je "nedozvoljena svaka javna, unapred izrečena ocena nepravosnažne sudske odluke, kao i zahtev za pereispitivanje rada sudije zbog izrečenog mišljenja prilikom donošenja te odluke" Posebno zabrinjava, kažu, što to rade i predstavnici izvršne vlasti.

Burno su reagovali i ugledni srpski advokati, sagovornici "Svedoka", koji na "slučaj Brankica" gledaju kroz "drugačije naočare". Stali u, gotovo svi, u "odbranu autonomije i nezavisnosti sudstva, kao treće grane vlasti" i "slobodnog sudijskog uverenja".

Nemaju ništa protiv, kažu, da javnost iznese što misli o događaju koji je predmet sudskog spora i postupanju sudije, ali da to "ne sme da se čini na način koji stvara utisak da se vrši pritisak na sud, utiče na nezavisnost suda, i krši pretpostavku nevinosti". Glas su posebno podigli protiv "brutalnog pritiska izvršne vlasti na sudstvo", i, između ostalog, pitaju šta je sa članom 336a zakona, koji svima zabranjuje komentarisanje nepravosnažinih sudskih odluka?