Advokatska kancelarija Radulović

Nužna odbrana duše

Advokat Ilija Radulović ...

TERROR LUCIS

Terror lucis ...

Sud za 15. i 16. mart zakazao završne reči u procesu S. Cvjetanu

Čitanjem nove, precizirane optužnice, pred Okružnim sudom u Beogradu završen je dokazni postupak u slučaju Saša Cvjetan Bivši pripadnik jedinice ...

JEDNO JE ONO ŠTO NAM TREBA!

Na početku je čovek, kaže Talmud, video kroz vremena i oko mu je dosezalo do poslednjeg vremena, jer je Svetlost bila u njegovom posedu.

No, čovek se iskvario, kaže Drevna misao, pa je Gospod od njega oduzeo Svetlost i sakrio je u učenje za pravednike.

Bela Hamvaš nije samo napisao Scientia sacra nego je postao Svetoznalac i Svetlonosac!

Svojim knjigama me odveo na Planinu Svetog Znanja odakle se gleda kroz vreme od 5.000 godina i posmatra ovaj svet kao jedna Celina. Na ovoj Planini sam se osetio onako kao što se osećao učenik, pre svog posvećenja, pred svojim učiteljem, Hermesom Trismegistosom, rekavši mu:

»Dođoh da nađem svoje oči.«

I zaista, počeo sam od tada da se služim Svetim Znanjem, koje me udaljilo od ograničenosti, nepotpunosti, nejasnosti i netačnosti Scientia profana i Sapientia profana!

U ovoj teocentričnoj slici sveta upoznao sam Znanje koje se zove Baština. Ona je čuvar duha čovečanstva, smisla bivstva i logosa. Ova Baština je univerzalna i iznad je razdoblja, naroda i religija, pa je zbog toga i Jedna kao što je Jedno čovečanstvo, Jedan duh i Jedan Bog. Ovo Jedno je svuda isto, s obzirom da se javlja primenjeno na vremena, na narode i na jezike. Njena osnova je Objavljenje, koje ne saopštava drugo nego da je čovek božanskog porekla i da je cilj njegovog bivstva uspostavljanje poremećenog jedinstva između Boga i čoveka. Ovakva poruka Objavljenja i priliči Objavljenju koje je nastalo »na početku vremena, zajedno s otvaranjem bivstva«.

I zbog toga, Baština je kao Sveto Znanje verodostojna i univerzalna informacija o stvarnosti, a ne profano znanje kao što su to Nauka i Filozofija. Njene misli su apsolutne i večite, pa ih svaki čovek zna i razume.

Čuvar ovog Znanja je Sveta knjiga, kao što je to, na primer, Veda, Li Đing, Tao Te Đing, Knjiga Mrtvih (Pert em Heru), Hermes Trismegistos, Zend Avesta, Zohar, Sefer Jecir,… .

Prirodno je da je ovakvo Znanje nadnarodno, nadrodovsko i nadvremensko dok su Religija i Mit vezani za kolektiv, za narod, za rod, za vreme!

A onda, upoznao sam u ovoj Baštini Znanja i verodostojnu ljudsku egzistenciju, koja se označava kao Osnovno stanje. Saznao sam da čoveka čini istinskim o n o što je u njemu istovetno sa svakim!

I Jevanđelje kaže da je Jedno ono što nam je potrebno!

Inače, Religija nema saznanja o Osnovnom stanju, s obzirom da je istorijska i socijalna tvorevina pošto je stvorena radi olakšanja teškoća svojih naroda! One primenjuju metafiziku na okolnosti, odnose, ljude, rase i razdoblja, ali nikada ne obuhvataju ujedno u svojoj celosti metafizičko Objavljenje. Religija uzima i izdvaja s a m o pojedine delove iz Objavljenja, koji odgovaraju njenim ciljevima i vremenu.

Riječ Objavljenja zahteva da se čovek stavi u doživotni proces individuacije, ili,usavršavanja,ili,teosisa,ili,metanoje,ili,preumnjenja,ili,oboženja;da predje onaj dugi,mučni,iskušenički put od individue do ličnosti pošto samo »ličnosti mogu biti članovi crkve«,kako bi to rekao Jovan Majendorf;da od člana roda krvi postane član roda logosa,jer samo tako može da postane deo onoga o čemu se govori uEnciklici UT UNUM SINT, ili, DA BUDEMO JEDNO !

Zato nisam religiozan, jer meni treba Celina, dakle, metafizika !

Međutim, metafizika je Jedna, pa je zbog toga iznad vremena, iznad čoveka, iznad primene, neprolazna, zajedno sa svetom dok su religije mnoge, ljudske i prolazne.

Osnovno stanje je doba mira, reda, potpunosti života, spokoja, procvata, jednostavnosti, čistote i istine, pa se u Hebrejskoj Baštini zove Edenski vrt dok ga Orfičari nazivaju Zlatno Doba.

To je bilo stvarno Zlatno Doba, jer je to vreme a) puta Bogova, a ne puta predaka, b) aristosa, a ne ćandale, c) budnosti i viđenja, a ne samo znanja, d) logosa, a ne koristi, f) brahmana, a ne kšatrije ili ratnika, g) duha, a ne delatnosti, h) služenja Svetlosti, a ne porobljavanja čoveka, i) Svetlosti, a ne terror lucisa, ili užasavanja od Svetlosti, j) Objavljenja, a ne Religija, k) Velike zajednice, a ne Malog blagostanja, l) istine i morala, a ne većine i nemorala, lj) fakata, a ne samo njihovog tumačenja, m) ljudi Roda Logosa koji su se susreli s božanskim duhom, pa su osnovu zajednice nalazili i imali u tom duhu, a ne u rasi, jeziku, naciji, krvi, n) mira, a ne rata, nj) ljubavi, a ne mržnje, o) samopregora i spokojstva, a ne slave, vlasti, imanja i častoljublja, p) homo mikroteosa, a ne homo sapiensa, r) Svetoga Znanja, a ne profanog znanja Nauke i Filozofije, s) bivstva, a ne samo života, t) čovečanstva kao jedine verodostojne zajednice, a ne razdrobljenosti u nacijama, narodima, klasama, religijama, pogledima na svet, u) večnosti, a ne vremena, f) naroda, a ne masa i h) duha, a ne profita !

Ovo je vreme kada još nema zakona, vlasništva, ambicija, sebičnosti, morala, obaveza, pameti i taština, pa je zbog toga s v e t bio mera čoveka, a ne čovek mera stvari. Svi su govorili istinu, negovali slogu, a nisu znali za laž i prevaru, niti je bilo lopova i razbojnika, niti vrata na kućama. Svet je bio zajednički, pa je to i bilo vreme Velike Zajednice.

Ovo doba je čoveka u stvarnosti videlo samo onda, ako je moglo da označi gde se On nalazi na životnom putu v e č n o g čoveka!

»Ko kuva samom s e b i bavi se zabranjenom delatnošću«, kaže Manu.

Ali, oko 600. godine pre Hrista dolazi do stupanja ljudske istorije u razdoblje Tamnog Doba.

Najkraće, to je vreme života, stvarnost je raspolućena i pokidane su velike povezanosti. Na scenu života stupa individualno Ja, glad za slavom, imanjem, vlašću, delatnošću, rezultatom i uspehom. Čin je sve, a duh Brahmana se više i ne primećuje!

I zato, izabrani Božiji narod je izabrao razbojnika, Varavu, a Hrista razapeo!

Ustvari, vrlina je razapeta, a porok je ustoličen u Vladaoca sveta!

I stvarno, Hristos ne bi mogao da radi ono što se radi u Beloj Kući, ili, Kremlju, ili, u Dauning stritu, ili, na bilo kojem drugom Dvorcu Vlasti.

Šta bi hristolikost radila na Dvorovima Vlasti, s obzirom da je k o r i s t njena prva i vrhovna ideja.

Iz koristi proizilaze takmičenja, otimanja, pljačke, ratovi, teritorijalne politike, ubijanja, nepravde, nemoral, postojanje bogatog centra, polubogate periferije, poluperiferije, siromašnih parija, manipulacije sa slabijim, manjim, nejakim, neznajućim i siromašnim narodima, zloupotreba tzv. velikih ideja radi vođenja, uspešnog vođenja svetske politike.
Nedostatak transcendentne veze, ateizam, ireligioznost ,unutrašnje osiromašenje,opadanje života, to je » malnum metafisicum«, čije su pojave rušenje država, društveni nemiri, privredna kriza,obezvredjivanje morala,terorističke jedinice države,korupcija,ravnodušnost,nestrpljenje i rasulo. Središte je moderne apokalipse:religiozna kriza.

Uglavnom, 2000 godina živimo u realitetu ne realizovanog Hrišćanstva, jer Varava v l a d a ovim svetom!

Znamo da nema Akademija logosa, budnosti i viđenja, ali ima Akademija znanja!

Znanje je ono što može da se nauči, ali se logos, budnost i viđenje ne može naučiti!

Ono što je najmanje vredno se najviše vrednuje i ceni, jer je izgubljena hijerarhija zlatnodobnih vrednosti i uspostavljena tiranija tamnodobnih surogata!

Sadašnje vreme je opisao Jovan Bogoslov, na onom ostrvu, Patmos, u rimskom Konc logoru, u poslednjoj knjizi Novoga Zaveta, ovako:

»I vidjeh drugu Zvijer (Trilateralni kapital) gdje izlazi iz zemlje, i imaše dva roga kao u jagnjeta, i govoraše kao aždaha.

I bilo joj dano da dade Duh ikoni Zvijerinoj, da progovori ikona Zvijerina, i da učini da se p o b i j u koji se god n e poklone ikoni Zvijerinoj.

I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade ž i g na desnoj ruci njihovoj ili na čelima njihovim.

Da n i k o ne može n i kupiti n i prodati o s i m ko ima žig (poslušnosti), ili ime Zvijeri, ili broj imena njezina.«

Ova Sveta Knjiga uči da je Apokalipsa vreme velikog straha, strepnje, drhtanja i nesreće!

Gospod može s a m o pobediti ovo Varavino Doba, a ne narod, pogotovo n e mali narod!

Od začela Apokalipse se Satana uvukao u čovekovu imaginaciju i ne može se iz nje izbaciti drukčije nego magijskom Reči Objavljenja!

Sapienti sat, ili, pametnom je dosta!

No, svet je takav kakav jeste. Boljeg nema. Narodi ga prihvataju baš ovakvog, pa se i deca rađaju!

»Nikada se do naših dana čovečanstvo nije svojim držanjem više približilo Satani, niti po svojim ostvarenjima Bogu«, kaže Stefan Cvajg.

Na čelu ove borbe za osmišljavanje života se nalaze duhokorisnici, koji ukazuju na značaj i vrednost bivstva!

»Delo Neba je Svetlost, delo Zemlje je Plodnost i čovek na zemlji treba da poveže to dvoje, jer samo iz n j i h zajedno izvire Blagoslov«, piše Li Ki.

Ovo povezivanje Svetlosti i Plodnosti se m o ž e ostvariti korišćenjem Puta Bogova i Puta Predaka.

Jedan put je Put Savesti, a drugi put je Put Koristi.

U dnevnom zanimanju se mobiliše ono takmičarsko, agonalno, energično, delotvorno, odlučno i plodonosno, pa je prirodno da to razvija onaj demonski deo ličnosti.

Srećom, u slobodnom vremenu se može koristiti Put Bogova sa oformljenim osobinama korišćenog Puta Predaka.

To razapinje, rasteže, proteže, krstonosi, jer se istovremeno ubacuju i koriste Mrak i Svetlost!

Čovekov život raspet je izmedju Irodovog Dvora i Vitlejemske štale, izmedju smisla i besmisla, izmedju Platona i Dionisija, izmedju veličine i karijere, izmedju Antigone i Kreonta, izmedju Brahmana(duhovnika) i Šigaljova !

Ovaj sukob izmedju nihila i smisla života rešava se jedino na putu onoga koji je rekao:

»JA SAM PUT,ISTINA I ŽIVOT« !

Viktor Frankl, psihijatar iz Beča, koji je prošao kroz Osjenćin, izgubivši decu, suprugu i roditelje u pećima ovog koncentracionog logora, našao je smisao života ,u trenutku, kada je dobivši prugasto odelo od zatvorenika, svoga prijatelja,poslatog u gasnu peć, našao u njegovom džepu list istrgnut iz Jevrejskog Molitvenika sa molitvom: »SZEMA IZRAEL«. To je molitva potpunog mirenja sa svim onim što dolazi iz ruke Božije.

Gde je tu Smisao?

Kao što se to već dogodilo Starozavetnom Jovu da doživi ono što je doživeo, Viktor Frankl pomerio je Smisao Života do saznanja :

»Ja Smisao ne poznajem zato što Božanske sudove ne mogu da shvatim, ali je sasvim sigurno da taj Smisao postoji izvan moje svesti«.

Ljudski duh je u zarobljeništvu. Ovo zarobljeništvo zove se »svetom«, stvarnošću sveta, nužnošću. Ovaj »svet« nije kosmos, nego nekosmičko stanje neprijateljstva, izdvojenosti i stalnih pronalaženja novih formi porobljavanja, eksploatacije. On je atomizacija i raspadanje živih monada kosmičke hijerarhije.

Pravi put jeste put duhovnog oslobodjenja od »ovoga sveta«, ovog duhovnog zarobljeništva, ove nužnosti. Pravi put nije kretanje desno ili levo po površini »ovoga sveta«, nego kretanje uvis ili u dubinu, u pravcu nezavisnosti od sveta, kretanje u Duhu, a ne kretanje u »svetu«, kaže Berdjajev.

Celokupnu demokratiju XX veka obeležava sofizam da ono što komplotni članovi rade u svoju korist da rade u korist čitave zajednice i ovi zaverenici neznatne manjine uspevaju da svoju volju prikažu kao mišljenje većine.

Socijalizam nas je naučio da koliko god da je jadno , uvek je bolje podnositi nemaštinu i siromaštvo, nego biti razbojnik ili se priključiti ovom razbojničkom komplotu !

Zato umesto da sužavaš svoj svet, da upropašćavaš svoju dušu, kako bi rekao Herman Hesse, sve veći ćeš deo sveta , pa najzad i čitav svet ,primiti u svoju bolno proširenu dušu, da bi možda jednom , na kraju, našao spokojstvo. Tim putem je pošao Buda i svi veliki ljudi, neki od njih svesno, a neki nesvesno, koliko je ko uspeo u smelom poduhvatu. Svako rodjenje znači rastanak sa Svemirom, znači ograničavanje, odvajanje od Boga, znači bolno ponovno postajanje. Vratiti se u Svemir, poništiti patničko postojanje, postati Bog znači : Proširiti svoju dušu da bi mogla ponovo da obuhvati Svemir.

Nije bez razloga rečeno da razumeti nešto ne znači ništa drugo do vratiti ga na njegovo izvorno mesto, jer se razumeti može samo metafizički. Metafizički zato što je izvorno mesto stvari meta ta physica, izvan materijalne prirode.

Na ovom metafizičkom koridoru shvatanja da čovek ima svet, a životinja samo okolinu nalazi se misao iz Geteovog pisma Eckermanu, koja glasi:

»To sa tom nacionalnom mržnjom uopšte je jedna čudna stvar. Nju ćete na najnižem stepenu kulture uvek naći u najjačoj i najžešćoj formi. Ali postoji jedan stepen na kome ona sasvim nestaje i na kome se u izvesnom smislu stoji iznad nacija i kada se sreća ili nesreća svog susednog naroda oseća kao nesreća sopstvenog. Taj stepen kulture odgovarao je mojoj prirodi i ja sam na njemu čvrsto stao još davno pre nego što sam dostigao 60.godinu života«.

Takav Gete je oduvek bio sumnjiv kao čovek »bez otadžbine«, jer je bio gradjanin i rodoljub u medjunarodnom svetu misli , unutrašnje slobode, intelektualne savesti i on je u svojim najboljim trenucima stajao toliko visoko, da su mu se sudbine naroda pojavljivale ne više u svojoj pojedinačnoj važnosti, nego samo još kao podredjena kretanja celine.

Moćnik iz Jasne Poljane, Lav Tolstoj, učio je 28 godina kineski jezik i na tom jeziku je pročitao 39 najvećih književnih i filozofskih dela.

I Herman Hesse je učio , naučio i čitao 61 godinu na kineskom jeziku najpoznatija književna i metafizička dela kineske duhovnosti, jer je hteo da zadobije onu celinu sveta kao jedine verodostojne zajednice čovečanstva.

Uostalom, Fjodor Mihajlović Dostojevski se pridružuje, takodje, ovoj metafizici celine sveta, ovako:

»Rod ljudski ne prima proroke svoje i obično ih tera i bije; ali ljudi vole mučenike svoje,i štuju one koje su mukom umorili.

Za celinu radiš, za budućnost radiš.«

Kada je oficir američkog ureda za emigraciju , 1940.godine, upitao Sen-Džon Persa , ili, Aleksis Ležea, za njegovo prezime, ime, mesto stanovanja i zanimanje,on je odgovorio:

»Stanujem u svom prezimenu, iz svog sam jezika, nemam druge prave otadžbine sem svojih ideja, a istinski se osećam kod svoje kuće samo u okrilju duhovnih porodica koje sam sam odabrao.«

Dakle, stalno težiti najvišem i nemogućem osnovna su obeležja duha.

To su ljudi roda logosa !

Za njih osnova zajednice nije rasa, jezik, nacija, krv, nego sve što je dublje i primarnije od toga; nalaze se zajedno od samog začetka u Božanskom Duhu, povezani večnim rečima Njegovim, posvećen u misteriju logosa. Ljudske zajednice se raspadaju, ne samo smrću, nego i vremenom. To su prolazne zajednice, nisu prava jedinstva samo nesavršene kopije Jednog. Velika je zajednica, zajednica roda logosa: jedinstvo u večnom duhu. Ona je apsolutna, istinska, neraskidiva i nerazrušiva: eklezija,kaže Bela Hamvaš.

Luča mikrokozma ovog svetlosnog koridora otkriva i objavljuje da se smisao ljudske egzistencije ostvaruje isključivo u duhu:

»Braćo, ne bojte se grehova ljudskih, volite čoveka i u grehu njegovom, jer kad ko voli čoveka grešnog, to je već slika božanske ljubavi, i vrhunac je ljubavi na zemlji. Volite sva stvorenja Božija, i celinu, i svaku mrvicu. Svaki listić, svaku zraku Božiju volite. Volite životinje, volite bilje, volite svaku stvar, budeš li voleo svaku stvar i tajnu ćeš Božiju razumeti u stvarima.I zavolećeš , najzad , sav svet vascelom i vasionom ljubavi.«F.M.Dostojevski- »Braća Karamazovi« Knjiga II,strana 290 .

Za Belohamvaševce nema dileme u ovom pogledu:

JEDNO JE ONO ŠTO NAM TREBA !

Ovo što nam treba može se ostvariti slušanjem i izvršavanjem Riječi Gospodnje (kao što su to već uradili, u poslednje vreme, Herman Hesse,Gete, Tolstoj, Dostojevski,Berdjajev, Bela Hamvaš),koja kaže:

»Da svi Jedno budu, kao Ti, Oče, što si u meni i ja u Tebi, da i oni u nama Jedno budu. I slavu koju si mi dao ja dadoh njima da budu Jedno kao mi što smo Jedno, ja u njima i Ti u meni, da budu sa svijem u Jednom« Jn 17, 21, 23.

I srednjovekovni sulfit, Ibn Arabi se pridružuje ovoj Riječi, govoreći:

»Moje je srce otvoreno za sve svetove.

Za hrišćane ja sam manastir, za idole crkva, prerija za gazele i Ćaba za hodočasnike, ja sam kamena ploča za Mojsijev Zakon i Kuran za vernike.

A moja religija i vera jeste Ljubav«.

Samo ljubav vidi, samo ljubav govori, samo ljubav stvara, samo ljubav budi; samo ljubav oprašta 7x70 puta; samo ljubav voli neprijatelje naše, samo ljubav blagosilja one koji nas kunu, samo ljubav čini dobra onima koji nas mrze, samo se ljubav moli Gospodu za one koji nas gone i progone; samo ljubav gasi ono prokleto i djavolsko individualno Ja u nama i ustoličava ono božansko univerzalno Ja u nama;samo ljubav nas izvodi iznad i izvan života,roda,plemena,naroda,države,teritorije,nacije,dana,vremena,prolaznosti,besmisla i otvara nas prema Celini;samo ljubav pobedjuje u nama ono pagansko i resantimansko ustoličavajući ono što je Novozavetno;samo ljubav vidi da »samo dela ljubavi ostaju«;samo ljubav nam omogućava da nam um u srcu počiva (Maks Šeler); samo ljubav nas odvodi sa metafizičke Stranputice »Ja i Adam smo Jedno« na metafizički Put »Ja i Hristos smo Jedno«.

Naime, krvno srodstvo sadržano u filozofemu, Rudolfa Štajnera »Ja i Adam smo Jedno«, ograničeno , usko, zatvoreno ,okaveženo, nedovoljno, nepotpuno, necelovito, usko, zamenjeno je duhovnim srodstvom sadržanim u mišljenju ovog istog filozofema »Ja i Hristos smo Jedno« u kome nema više »ni Grka, ni Jevreja, ni bogatih, ni siromašnih, ni robova, ni gospodara, jer smo svi mi Jedno u Gospodu Isusu Hristu« alias rečeno, u Ljubavi !

Ova vera u Ljubav omogućava nam da »preskočimo svaki zid« muke, problema, teškoće i da kao Starozavetni prorok Jona »izadjemo izi utrobe velike ribe« ili, Tezej iz Minotaurovog lavirinta !

Ovo je dar Novoga Života !

Čovek je postao aristos. To je čovek koji živi iz istog izvora kao i bogovi.On nikada ne želi sreću, niti karijeru, nego veliki život. Ahilu sreća ne treba, jer se ona cela javlja u njegovom životu.

Ovo je Put prema većoj realnosti, koji predstavlja duhovnu epektazu, ili, penjanje !

Ako o v a k o ne postupimo, onda će nas snaći ono što je zapisano u Drevnoj knjizi, Kohelet, ovako:

»Taština, nad taštinama. Stvarao sam velika dela, gradio, sadio vrtove, skupljao sluge, srebro, zemlju… taština, sve je huj vetra, lov na vazduh«.

Ne preostaje nam ništa drugo, nego da poslušamo onaj Hindu ep, koji savetuje:

»Pođi, Ardžuna, pokaži im Put Bogova«.

A tada ćemo doživeti Spasenje onako kako je to zapisano u Psalmu 140:

»Bezbožnici će pasti u mreže svoje, a Ja ću jedan proći«.

Naš Svetoznalac i Svetlonosac, Bela Hamvaš, sa osećanjem koje je imao kao vernik »kosmičke religije«, pokazao nam je Put na kome će nam Bogovi dati ono što možemo i dobiti jedino od njih život na Putu Bogova !

Ako se posluša savet Li Kia, onda možemo koristiti Put Predaka osmišljen onim što se dobija jedino na Putu Bogova !

Naše pravo bivstvo nalazi se u onome što smo stvarali a ne u onome što smo razorili.

Ništa, ama baš ništa nas ne može zadovoljiti ni čulno uživanje, ni bogatstvo, ni slava, ni moć, ni rezultat, ni uspeh, ni vlast, ni imanje, nego samo jedno jedino: Konačno, napokon,BITI ČOVEK ,kako bi rekao Bela Hamvaš.

Zadobijeno znanje nisam želeo da ga ne iskoristim u ovoj Besedi, nego sam kao Edip hteo da vam kažem :

»SADA VEĆ VIDIM JASNO« !

Istina je prosvećena skrivenost, smatra Hajdere.

Pozdravljam vas belohamvaševskim pozdravom duha i smisla života:

»KOGA NEBO HOĆE DA ZAŠTITI ,LJUBAVLJU GA ČUVA ».(Lao Ce).

ILIJA RADULOVIĆ

Ova Beseda je održana 26.XI 1999.godine u vezi stvaralaštva Bele Hamvaša, u Domu kulture, u Beogradu.