Advokatska kancelarija Radulović

Nužna odbrana duše

Advokat Ilija Radulović ...

TERROR LUCIS

Terror lucis ...

Sud za 15. i 16. mart zakazao završne reči u procesu S. Cvjetanu

Čitanjem nove, precizirane optužnice, pred Okružnim sudom u Beogradu završen je dokazni postupak u slučaju Saša Cvjetan Bivši pripadnik jedinice ...

Srbija je balkanska Rusija

Advokat Ilija Radulović analizira učinak novih vlasti, sudbinu bivšeg predsednika i budućnost zajedničke države

Aktivni politički angažman po istupanju iz SPO-a, Ilija Radulović zamenio je potpunim posvećenjem pravosuđu, profesiji koja ga je svojevremeno i učinila protagonistom Draškovićevog romana "Sudija". Oktobarski pad Miloševićevog režima i dolazak bivših državnih funkcionera pod udar zakona učinili su da advokatura, kojom se sada bavi, ponovo bude neraskidivo isprepletena s politikom.Gospodine Raduloviću, možete li sada, s već šestomesečne distance, da rekapitulirate učinak novih vlasti?

- Za vreme vladavine režima Slobodana Miloševića, srušena je u celosti srpska državna zgrada. Očekivati da bilo koja, pa i ova vlast za tako kratko vreme može iznova da tu zgradu podigne nerealno je ili je dokaz da nismo svesni u kojoj meri je bivši režim uništio supstancu srpskog naciona i njegove državnosti. Moja očekivanja su bila u koordinatama realnog i mogu da kažem da se, ipak, primećuju promene. Ono što je bitno, jeste da smo dobili jedan smenjivi sistem vlasti. Imate utisak da kada bi sto hiljada ljudi tražilo smenu vlade Zorana Đinđića, bez ikakvih problema bi to i ostvarili. Ova vlast je kompetenta, a moj utisak je da od 24 sata ova vlada radi 28 sati.

Glavnina primedbi odnosi se na sporost u sprovođenju ekonomskih reformi?

- To je prirodno. Ljudi su gladni, iscrpljeni i materijalno potpuno propali. Ali, zgradu ne možete praviti od krova. Da biste postavili pitanje restrukturisanja potpuno razorene privrede, morate prvo vratiti Srbiju u svet i svet u Srbiju. Zato je izuzetno važno pitanje Haškog tribunala. To je pitanje spremnosti za saradnju s međunarodnom zajednicom ili onim delom sveta koji može da uloži novac na srpskom državnom prostoru. Dakle, Srbiju morate najpre da uvedete u sve međunarodne institucije, banke, Savet Evrope, pa tek onda možemo očekivati reakciju sveta kroz investicije. Ne možete očekivati spektakularne rezultate, a istovremeno u štampi raspravljati gde će se suditi ljudima koji su optuženi u Hagu. Naprosto, morate poslušati one koji imaju novac i spremnost da ga ulože u razorenu privredu.

Pitanje saradnje s Hagom svodi se na pitanje izručenja Miloševića?

- Ako Milošević ostane živ, a ja mu od sveg srca želim dugovečnost, on će sigurno biti izručen Hagu. To je uslov bez kojeg se ne može zamisliti otvorena Srbija niti bilo kakva tranzicija u ekonomskom, političkom, obrazovnom ili bilo kom drugom smislu.

U kom roku bi to moglo da se dogodi?

- To je složeno pitanje, jer je Srbija još zatvorena, ksenofobična, epska, sva u mitovima i samoobmanama, sa osećajem da je ona sama subjekt međunarodnog javnog prava. Ona to i jeste, ali ne u smislu uređenja jednog regionalnog prostora. Međunarodnu zajednicu zanima pragmatizam, a ne politička estetika. Ovde treba afirmisati načelo poslušnosti, iz čega će proizaći načelo stvarnosti i saradnja sa međunarodnom zajednicom i vraćanje života umesto nekrofilije i nekrokratije.

U poslednje vreme dosta se govori i o mogućnosti podizanja haških optužnica i protiv novinara. Da li je to pokušaj da se izgovoreno i napisano proglasi verbalnim deliktom?

- Radi se o pokušaju da se ovaj prostor pretvori u kompletnu laboratoriju gde će se vežbati i prikazivati poslušnost. Apsolutno sam protiv podizanja optužnica protiv novinara. To bi zaista bio magnum krimen ukoliko bi bio optužen bilo koji novinar. Da bi postojao zločin, mora da postoji umišljaj, a svest i volja se ne kreće u okviru onoga što pišete već u okviru biološke potrebe da prehranite svoju porodicu.

Budući da se izjašnjavate kao Srbin iz Crne Gore, prokomentarišite oštru podelu koju potenciraju rezultati poslednjih izbora i Đukanovićevo tiho prekomponovanje stava od tvrdo separatističkog ka racionalno pregovaračkom?

- Na ovom prostoru se primenjuje načelo pobednika. Srbija je izgubila četiri rata i jednostavno, pošto se Srbija tretira kao ruska predstraža na Balkanu, ona će biti teritorijalno drastično smanjena. Uostalom, i Rusija je raspadom SSSR i porazom u hladnom ratu kažnjena gubitkom pet miliona kvadratnih kilometara. Zato pominjem Maltu kao novi "berlinski kongres" na kojem su već određene granice. U tom projektu je verovatno zacrtano da Crna Gora bude odvojena. Nije sporno da se radi o jednom narodu u Srbiji i Crnoj Gori, ali je sporna zajednička država sa stanovišta svetskog interesa, a on nije nagrađivanje poražene Srbije, već njena kazna. Zato su porazi okarakterisani kao ratni zločin, zato se i sudi u Hagu.

Budite konkretniji, kakva je budućnost zajedničke države?

- Nije sporno da je Đukanović pokrao 60.000 glasova, nije tačno da je crnogorski izborni korpus podeljen. Kada odbijete taj liberalni, katolički deo, kada odbijete albanski, muslimanski deo, dolazite do toga da je sva Crna Gora, s malim izuzetkom, za Srbiju. Ali, predviđam da će Amerika to držati u jednom sukobu niskog intenziteta koji joj je potreban u ratu s "nemačkom Evropom", kao ranu na telu Balkana i Evrope. Đukanović ne zastupa izbornu volju građana, već interes američke administracije. Na delu je jedan separatizam koji će imati još nekoliko faza.