Advokatska kancelarija Radulović

Nužna odbrana duše

Advokat Ilija Radulović ...

TERROR LUCIS

Terror lucis ...

Sud za 15. i 16. mart zakazao završne reči u procesu S. Cvjetanu

Čitanjem nove, precizirane optužnice, pred Okružnim sudom u Beogradu završen je dokazni postupak u slučaju Saša Cvjetan Bivši pripadnik jedinice ...

Sudija koji nije slobodan ne može da bude sudija. Može da bude samo referent za izricanje kazni

Ilija Radulovic, advokat i predavac na Univerzitetu "Union" govori o uzrocima i posledicama postupka za razrešenje sudija VSS, koji su Milorada Bracanovica pustili na uslovnu slobodu

Nadzorni odbor Vrhovnog suda Srbije(VSS) pokrenuo je postupak za razrešenje sudija Dragiše Đordevica, Sonje Manojlovic i Miodraga Vicentijevica.

Oni su potpisali odluku da se bivši nacelnik za bezbednost JSO i zamenik šefa BIA Milorad Bracanovic pusti na uslovnu slobodu.

Odbor smatra da su ove sudije nesavesno vršile dužnost, prema merilima za ocenu minimuma uspešnosti vršenja sudijske dužnosti, prema kojima je za ocenu savesnosti rada sudija, znacajan i odnos prema ucenicima postupka.

Puštanje na slobodu Milorada Bracanovica poprilicno je zatalasalo javnost, posebno strucnu. Tadašnji predsednik VSS Vida Petrovic Škero se, posle puštanja Bracanovica, obratila nadzornom odboru zbog nacina na koje je troje sudija VSS radilo u tom predmetu.

Ministar pravde Snežana Malovic je, kako su izvestili mediji, odmah pokrenula inicijaticu za razredenje sudija.

Vida Petrovic Škero je kasnije, u intervjuu "Svedoku", objasnila da su novinari pogrešno preneli inicijativu ministra pravde. Rekla je da Snežana Malovic nije pokrenula inicijativu za razrešenje sudija Đordevica,

Vicentijevica i Manojlovicke, nego je, kao i ona, od Nadzornog odbora tražila da utvrdi savesnost i nacin rada sudija, prilikom donošenja odluke o uslovnom otpustu Bracanovica.
Deo (strucne) javnosti ovo objašnjenje, medutim, nije zadovoljilo.

Kažu: Nije šija, nego vrat!

Pitaju: Šta je onda sa slobodnim sudijskim uverenjem, u granicama zakona, sa nezavisnim sudstvom?

Jedan od kriticara (konstantnog) mešanja izvršne vlasti u rad sudstva je i Ilija Radulovic, ugledni advokat i predavac na Pravnom fakultetu Univerziteta "Union".

Svedok: Ministar pravde nije, pokazalo se, tražio razrešenje sudija veca VSS, vec samo nadzor. Koliko to "smekšava" vaše kritike na uplitanje izvršne vlasti u sudstvo?

Ilija Radulovic: To su terminološke stvari. To je potpuno nevažno, zato što gradani ne znaju ko je Nadzorni odbor, koja je njegova funkcija, koje su njegove mogucnosti, niti kakva je sadržina njegove moci.Postupkom protiv trojice sudija VSS dalje se produbljuje nevera gradana u to i takvo sudstvo. Sudijama je poslata negativna pojava:
"Pazite šta radite, niste nezavisni, uskoro slede opšti izbori. Ko nije poslušan, ko nije moralno-politicki podoban ostace bez posla, naci ce se na ulici".
Niko iz izvršne vlasti ne može, preko medija, bilo šta popreko da kaže tom i takvom sudstvu.

S: Hocete da kažete da je vece VSS, koje je pustilo Bracanovica na slobodu, zakonito postupilo?

I.R: Apsolutno. Ako su stekli ubedenje i ocenili da se, na osnovu mišljenja uprave KPZ "Zabela", Bracanovic resocijalizovao, da se svrha specijalne prevencije ostvarila, ne mogu da posumnjam u tu odluku. Mogao bi samo da posumnjam zato što se radi o Bracanovicu. Ali, u ovom poslu se nikad ne može govoriti i raditi prema licnosti, nego prema suštini, prema zakonu.

S: Koliko kaznena politika može da utice na smanjenje kriminala?

I.R: Nije tacno da je kaznena politika važna i da može da ima znacaj kriminogenog faktora, kao što hoce da kaže Ministarstvo pravde preko odredenih lepo vaspitanih ljudi - kao što je Slobodan Homen - koji su, inace, veoma prisutvi u javnosti. To naucno nije tacno!

S: Šta podrazumevate pod pojmom kriminogeni faktor?

I.R: To je faktor koji utice da li ce ili nece, u jednom društvu, biti više ili manje kriminala. Navešcu primer koji potvrduje moju tvrnju. Od 50 država SAD u 38 je zadržana smrtna kazna, cak i za maloletna lica. Oni za "saobracajku" mogu da izreknu 36 godina zatvora. Ali, šta je suština u SAD? Akcenat daju na specijalnoj prevennciji, na resocijalizaciji osudenog. Osudeni, svojim ponašanjem na izdržavanju kazne u SAD, može da smanji kaznu sa 36 godina na, recimo, tri godine. Znaci, nema simpatija i nesimpatija, mržnje i ljubavi, dobre volje ili zlovolje, kad se analizira jedna situacija. Jer, analiza podrazumeva postupak u kome se vrednuju nesporno utvrdene relevantne cinjenice. Da ne budem pogrešno shvacen, uopštene ne branim sudije VSS za koje pokrenuta inicijativa za razrešenje. Ne može se, medutim, suditi obicnom gradaninu zbog njegovog mišljenja, a kamo li sudijama Vrhovnog suda, zato što su ocenili da jedan osudenik treba dva meseca ranije da izade iz "Zabele". Uopšte nije važno koliko je ranije izašao. Ima pravo na pravni lek uslovnog otpusta. On je vec na polivini izdržane kazne mogao da bude pušten. Uslov je samo da se da mišljneje da je svrha kazne u potupunosti ostvarena, da je oudenik resocijalizovan.

S: Vratimo se "slucaju Bracanovic". Šta je, posle pokretanja postupka za razreššenje sudija VSS, sa slobodnim sudijskim uverenjem?

I.R: Sve je uništeno i poništeno. Potpuno se uništava nezavisnost sudstva, koje predstavlja uslov bez kojeg se ne može zamisliti obavljanje sudijske funkcije.

S: Ko je, ustvari, sudiji pretpostavljen? Predsednik države, premijer, predsednik suda?

I.R: Ne. Sudiji je jedino pretpostavljen zakon. Tako je, naravno, u sudu zakona. Sudije treba da primenjuju zakone i da kao clanovi veca, igraju zakonitu ulogu suda zakona, umesto priotvzakonite uloge suda potrebe. Oni ce, medutim, morati - pogotovo pred ovu opštu reizbornost - da iskljucivo vode racuna o ispunjenju dva uslova - da se dopadnu politickim strankama, a kad budu predloženi, treba ce im i stranacko-policijski blagoslaov.

S: Ko ce dobiti stranacko-policijski blagoslov?

I.R: Samo poslušni. Umesto da predlažemo nezavisne, savesne ljude, koji imaju identitet i integritet, koji se ne boje. Bicemo preplavljeni uplašenim i zaplašenim ciricama koji ce napregnuti sva svoja cula da osete kako vlast želi da se presudi u konkretnom predmetu. To ce biti potpuna vladavina suda potrebe i potpuno odstustvo suda zakona.

S: Slede opšti izbori, neki kažu reizbor sudija. Kakvu poruku vlast time šalje sudijama? Društvo sudija Srbije kaže da je ta zakonska odredba protivustavna.

I.R: Poruka je jasna, nedvosmislena i poražavajuca: Vi niste sudije, vi ste cinovnici. Vi niste sudije, vi ste cirice, što bi rekao Knez Miloš, i mi cemo da vas stavimo pod sace svoje moci, svoje samovolje, i svojih politickih potreba. Vi morate da postupate onako kako vam kažemo, morate sa osetite kako treba da se ponašate, sa svojim odlukama i presudama, u pojedinim slucajevima.
Pošto je Bracanovic povezan sa premijerskim atentatom, odjednom je obeležen. Zakon ne poznaje takav pojam. Naravni da to može da se uzima u obzir, ali kod odmeravanja kazne. Princip individualizacije kazne dovodi sudsko vece u situaciju da igra ulogu ne cinovnika, fiškala, biroktrate, nego da bude Prometej koji za isto krivicno delo, imajuci u vidu i druge okolnosti, može da jednom izrekne 13, a drugi put pet godina zatvora. To je ta stvaralacka praksa, sudijska delatnost. Sudija i politicar se potpuno razlikuju.

S: Zašto kažete da se sudija i politicar potpuno razlikuju?

I.R: Politicar je covek odozdo, a sudija covek odozgo. Politicar u sebi nosi drvo imanja, koristi, dara. Sudija u sebi nosi drvo života, smisla života. Politicar u sebi nosi korist, a sudija zakon. Politicar u sebi nosi životni besmisao, kao vodeni cvet, a sudija u sebi nosi smisao života. Politicar je farisej koji predstavlja licno dobro kao ošte dobro, kao sakramentalno dobro, a sudija je zakon koji govori. Politicar živi od prilagodavanja politici. Sudija živi od rada. Politcar gleda na gradane kao na nešto što je rodeno za bic i jaram. Sudija gleda na gradane sa logosom, ljubavlju, razumevanjem. Oni su u suprostavljenoj poziciji, pa zato imamo vladavinu suda potrebe.

S: Kako to onemoguciti?

I.R: Jedino ostvarivanjem nacela podele vlasti. Onda se ne bi desilo da izvršna vlast pokrece inicijative, kao što je Ministarstvo pravde uradilo u slucaju Bracanovic. Nije sudstvo nepogrešivo, ali takve inicijative mogu da se poktenu samo u okviru sudstva, i ona se medijski ne prate. Sudije zamišljam jedino u odeždama, pošto oni služe primeni zakona, kao što sveštenik služi bogu. Sudije se, zato, moraju izvojiti time što ce se obuci u toge. Poštovanje, nedodirljivost, samostalnost, nezavisnost, sakralnost sudijske funkcije, osnov je za bilo kakve reforme. Jer, može da se sprovedu bilo kakve opravdane i besprekorne reforme, ali od toga nece biti ništa, ako prethodno kod gradana uništitet veru i poverenje u sud. Na sudije se vodi hajka od 5. oktobra. Prvo se pretilo lustracijom, pa ovim i onim, a vec nekoliko godina se preti reizborom ili opštim izborom. Sudije se nalaze u strahu, kontinuiranom, nepodnošljivom afektu straha da li ce biti izbaceni na ulicu ili egzistencijalno obezbedeni. Sigurnost je kod svakog coveka osnovni uslov da se oseca slobodnim. Sudija koji nije slobodan ne može da bude sudija. Može da bude samo referent za izricanje kazni.

S: Ministar Snežana Malovic kaže da se biti sklonjeni svi koji ruše društveni interes.

I.R: Ta floskula je potupuno logicna, prirodna i normalna, pa joj se ne može ništa prigovoriti. Samo, treba identifikovati sadržinu pojma rušenja društvenog inetersa i kažnjavati ljude koji to rade.

S: Šta to znacu u konkretnom slucaju trojice sudija VSS?

I. R: Smatram da ima malo tonova pretnje sudstvu. Treba sankcionisati, kažnjavati i izolovati ljude iz društva i sa znacajnih funkcija koji svoj posao ne rade kako bi trebalo. To nije slucaj kod sudija Vrhovnog suda. Naprotiv. "Novosti", su pre 35 godina - kada su imale tiraž od 600.000 primeraka - objavile clanak "Ne ubijajte veru u sud". To je bio zahtev sudija Okružnog suda u Tuzli. Posle sudenja Šefki Hodžic i nekoliko mojih slucajeva, kao sudije, u štampi su se pojavili neadekvatni napisi. Tragalo se prvenstveno za senzacijama, što nije bilo karakteristicno za to vreme. Rekli smo novinarima - sud hoce da njegov rad bude javan, ali morate verodostojno da pišete o onome što se dešava u sudnici! Tada je štampa podržavala oslobadajuce presude, sudije koji su sudili po zakonu, a ne po potrebi, ili po nacelu dnevno politickee celishodnosti.