Advokatska kancelarija Radulović

Nužna odbrana duše

Advokat Ilija Radulović ...

TERROR LUCIS

Terror lucis ...

Sud za 15. i 16. mart zakazao završne reči u procesu S. Cvjetanu

Čitanjem nove, precizirane optužnice, pred Okružnim sudom u Beogradu završen je dokazni postupak u slučaju Saša Cvjetan Bivši pripadnik jedinice ...

Svi pominju Mariceve bombe, niko Mariceve pare

U pravu je uvažena Isidora Bjelica kada kaže: "Srbija je puna ocajnika... Neki skacu kroz prozor, neki gutaju pilule, neki traže poziciju za skok sa mosta, neki gladuju verujuci da ce ih javno gladovanje dovesti do razrešenja... Ali naša vladajuca elita ne primecuje ništa..."

U pravu je i ugledni advokat Ilija Radulovic kada upozorava:

"Zbog sveopšte situacije, i svega kroz šta smo prošli, ljudi su jako ranjivi. Trpila su im popustila, a prag tolerancije je prakticno sveden na nulu. Zato kao gejzir može da eksplodira negativan afekt"!
Da su Bjelica i Radulovic u pravu svakodnevno svedoce novinske crne hronike, prepune tragicnih sudbina.
Onda - "šlag na tortu".

"Negativni afekat" je (ponovo) eksplodirao.

(Ne)ocekivana filmska scena u zgradi Predsedništva Srbije, na Andricevom vencu.

Eksbiznismen Dragan Maric(57) nekadašnji vlasnik firmi "Grand interlizing" i "Interlizing" iz Valjeva, upao je, u cetvrtak nešto pre 12 sati, sa dve rucne bombe u Predsedništvo Srbije, uz pretnju da ce ih aktivirati ukoliko mu se ne ispune zahtevi - da sa srpskom vladom, do 16 sati, potpiše ugovor o "vansudskom poravnanju" (U trenutku kad je Maric upao u zgradu na Andricevom vencu, Boris Tadic nije bio u kabinetu. Došao je docnije).

Maric je od Vlade i Tadica tražio da sklope ugovor o vansuudskom poravnanju kojim bi mu se namirila šteta koju je pretrpio zbog "odluke suda da mu se oduzme firma i novac iz sefa".
Oštecen je, tvrdi, za 2.550.000 miliona dolara. Osnov za potpisivanje ugovora o vansudskom poravnanju je, navodno, zasnovan na dve sudske presude "donete kriminalnim delovanjem suda i nanentoj šteti". Maric objašnjava da se radi o "legalizaciji falsifikata Jata i lagalizaciji pljacke (njegove) firme i sadržaja sefa".

Kad je upao u zgradu Predsedništva nekadašnji biznismen je jednu bombu stavio na pult, pre prolaska kroz sigurnosna vrata, a drugu je podigao uvis. Obezbedenju je rekao da je "kašikara" bez osiguraca i da ce je aktivirati ako mu se približe. Onda je iz džepa izvadio papir i stavio ga na stol. Na papiru koji je potpisao i "overio" otiskom prsta, je, izmedu ostalog, pisalo:

- U zgradi predsednika Republike predajem ovaj dokument i osigurac od rucne bombe. Držim aktiviranu rucnu bombu! Ne želim i necu nikoga da povredim. Odmah se svi udaljite... I smrt ovde je bolja od dalje trpnje ovog režima. Moje razumne predloge za poravnanje predajem u zatvorenoj koveri za predsednika Tadica. Ja ovde zalažem svoj život, a ne tudi, i mogu da naudim samo sebi. Poslao sam ovu poruku na više od 11.000 emejl adresa".

Drama u rezidenciji, na Andricevom vencu, odvijala se daleko od ociju javnosti. Pregovori policije i Marica trajali su pet sati. Oko 17 sati ocajnik je predao "kašikaru", nakon cega je uhapšen i priveden u policiju, u Ulici despota Stefana.

Maric ce odgovarati zbog "izazivanja opšte opasnosti". Advokati kažu da mu preti dest godina zatvora!

Savet za moritoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije "Transparentnost", zatražio je od nadležnih državnih organa da, osim pokretanja krivicnog postupka protiv Dragana Marica, hitno pokrenu i postupak za ispitivanje "cinjenicnog stanja koje ga je navelo na takvu reakciju".

Dragan Maric je 17 godina tražio pomoc države u poravnanju duga koji JAT, kako tvrdi, ima prema njegovoj firmi. Vapeci za pravdom i istinom obracao se Borisu Tadicu, Mirku Cvetkovicu, Božidaru Đelicu, Mladanu Dinkicu, Ivici Dacicu, Snežani Malovic, stranim ambasadama, tužilaštvu... Tužio je državu Sudu za ljudska prava u Strazbuuru.

Kome sve nije pisao. Poslao je, kaže na hiljade pisama, molbi, zahteva, i mejlova i fakseva.

I ništa!

Ocajan i bespomocan, 2004. godine je cak 80 dana štrajkovao gladu pred Skupštinom Srbije. Onda je, "doveden u situaciju da nema šta da jede, zbog svoje 11-godišnje kcerke Sare", 21. januara 2009. godine, najavio samospaljivanje.

Na više od sto adresa poslao je pozivnicu sledece sadržine: "Imam izrazito veliko licno zadovoljstvo da pozovem sve imenovane zvanicnike Republike Srbije, predstavnike diplomatskog kora, medija i drugih pozvanih institucija, da prisustvuju mom samospaljivanju, u petak, 23. januara 2009. godine, u 12 casova, na javnoj površini ispred ulaznih vrata u kancelariju predsednika Republike Srbije. Samospaljivanje želim da ucinim u znak protetsta prema imenovanim organima i zvanicnicima Republike Srbije, koji mesecima odbijaju da zaštitet moju porodicu i mene, gurajuci nas u još veci sunovrat, koji odbijaju da pravdi privedu sve iz pravosudne mafije".

Srecom, prevladao je razum - Maric se, u zakazano, vreme nije pojavio u parku na Andricevom vencu. Svoju doluku da ne dode novinaru "Svedoka" je objasnio "višom silom".
Maric, medutim, ni posle toga nije prestao da ocajnicki vodi svoju "faks kampanju".

I ništa!

Glavni akter prevare Jat-a protiv njegove firme je, tvrdi ovaj eksbiznismen, Milan Žikelic, koji je u to vreme bio zamenik generalnog direktora Jata. Krivi i predsednika Višeg trgovinskog suda Lazarevica, za kojeg tvrdi da mu je nezakonito oduzeo imovinu vrednu nekoliko miliona evra.

Dragan Maric živi, inace, u iznajmjenom stanu u Beogradskoj ulici, u Beogradu. Novinare, "koji žele da ga cuju", uglavnom "prima" u kaficu "Peti element". Nema gde drugde, kaže.

- Srpsko pravopsude je legalizovalu prevaru JAT-a kojom je moja firma, jedna od prvih deset u mešovitom vlasništvu u SFRJ, odvedena u bankrotstvo - rekao je onomad Dragan Maric novinaru "Svedoka". - Oštecen sam za nekoliko desetina miliona dolara. Moja firma "Grabd interlizing" je polovala sa Iranciam. Na ostrvu Kiš su gradili veliku rafineriju i poslovni cemtar. Tada sam sa fimrom "Azergan Kiš", nosiocem projekta, sklopio ugovor o izvozu malina iz Srbije i održavanju rafinerije. Radilo se o poslu od nekoliko stotina miliona dolara. Onda su nam uvedene sankcije.

Iranska vlada je Jatu zabranila transver stecenog novca van njihove zemlje. Tadašnji direktor Jata Milan Žikelic me zamolio da nadem vezu kod Iranaca i izvucem njihov novac. Hteo sam da pomognem, ništa ne sluteci. Dogovorili smo da ja od predstavništva Jata u Teheranu pozajmim 1.355.000 dolara. Bio je to, medutim, ugovor samo forme radi. Iranski partner me je posle godinu dana, obavestio da sam bankrotirao, jer je Jat uzeo moje pare. Otišao sam u Teheran. Kada sam video ugovor, nisam mogao da verujem. Tužio sam Jat. Tražio sam pomoc i od Iranaca, ali su oni rekli da ne mogu da me štite od Srba. Viši privredni sud je legalizovao falsifikat Jata o isplatama mojoj firmi. Presudio je na osnovu izjave svedoka, a ne izvoda iz banke. JAT je sa tri falsifikovana potpisa dobio ono što mu ne pripada. Zbog toga su bankrotirale i moje druge domace i strane firme, a država je legalizovala kriminal. Uzaludni su bili moji pokušaji da sudu dokažem da je, na osnovu Jatovih falsifikovanih dokumenata, Nacionalba banka Irana dozvolila transver na racun druge firme. Novac i moje akcije u koncesijama završili su u privatnim džepovima, i na druga imena, a sve je naplaceno od mene - ispricao je Maric.