Advokatska kancelarija Radulović

Nužna odbrana duše

Advokat Ilija Radulović ...

TERROR LUCIS

Terror lucis ...

Sud za 15. i 16. mart zakazao završne reči u procesu S. Cvjetanu

Čitanjem nove, precizirane optužnice, pred Okružnim sudom u Beogradu završen je dokazni postupak u slučaju Saša Cvjetan Bivši pripadnik jedinice ...

Tajne u šumi zakona

SRBIJA nema pravni sistem koji bi obezbeđivao adekvatan način čuvanja, pristupa i kontrole tajnih informacija, niti jedinstveni zakon koji bi obezbedio sistematsku pravnu kontrolu po ugledu na zemlje Evropske unije. Najveći problem je što je pitanje poverljivosti i klasifikacije informacija regulisano sa više od 400 zakona i podzakonskih akata.

A u takvoj šumi propisa, kažu stručnjaci za bezbednost, ni jedna informacija nije bezbedna. Posebno ne one koje o građanima „poseduju“ banke, opštine, poreznici, tajne službe...

Građani kod nas još uvek ne mogu ili teškom mukom dolaze do informacija koje su od javnog značaja, kao što su određeni ugovori ili visina plate u javnim preduzećima. Neretko pod maskom tajnosti informacija prikriva se korupcija.

Prema rečima advokata Ilije Radulovića ne postoji niti jedan segment u društvu koji treba da se reguliše sa 400 zakona.

- Što više zakona, to više bezakonja - ističe Radulović. - Na ovaj način se stvara privid da se nešto radi. Javnost mora da bude uključena u pojedine segmente, jer je ona mera demokratije i mora da pokreće pitanja od izuzetnog značaja. U slučaju prikrivanja podataka o visinama prihoda pojedinaca, kriju se slučajevi korupcije, koji ničim ne mogu da se opravdaju u jednoj siromašnoj zemlji kao što je naša. Tu veliku pomoć mogu da pruže insajderi. Ali, iz iskustva znam da oni posluže da bi osvanula efektna vest. Pitanje je šta će posle biti sa njim i njegovom porodicom.

Postupanje sa tajnim podacima podrazumeva jasno definisanje nekih važnih pitanja, kao što su:
- ko može da se bavi klasifikacijom podataka i ko ih koristi,
- da li postoji neko ko ima uvid u sve tajne podatke,
- kakav je odnos između organa vlasti po pitanju razmena informacija.

Pre dve godine izrađen je model zakona o klasifikaciji informacija. Prema njemu postupak u kojem se informacija označava tajnom, određuje se stepen tajnosti i to u skladu sa stepenom štete koja može da nastupi neovlašćenim otkrivanjem. I to mogu da budu samo one informacije koje se odnose na nacionalnu bezbednost, spoljne poslove, obaveštajne i kontraobaveštajne aktivnosti države.
Goran Ilić, profesor na beogradskom Pravnom fakultetu, napominje da će se izmenama i dopunama ZKP uvesti jedna posebna istražna tehnika - automatska obrada podataka. Tu će se, kako ističe, pod preciznim uslovima odrediti po čijem odobrenju i na koji način će se tražiti određene informacije, a sve vezano za otkrivanje krivičnih dela.

SVE NA SUNCE

Vezano za vođenje krivičnih postupaka, kao što je ranije u nekim slučajevima bila praksa, banke se više ne mogu pozivati na bankarsku tajnu, ukoliko se traže informacije o osobi za koju se sumnja da je počinila neko krivično delo. To će posebno da važi kad bude počeo da se primenjuje zakon o oduzimanju imovine.